ДЕВИЋ Новице ЉУБОМИР-ЉУБО учитељ (1907 -1944)
ДЕВИЋ Новице ЉУБОМИР-ЉУБО учитељ (1907 -1944)
Учитељ Љубомир-Љубо Девић,у току рата био командир Ровачке четничке чете Доњоржаничког батаљона ЈВУО.
Учитељ народних основних школа, резервни официр Краљевске југословенске војске. Рођен је 20. новембра 1907. у Доњој Ржаници код Берана од оца Новице Девића и мајке Радосаве Гудовић. Мјешовиту учитељску школу завршио је у Беранама школске 1926/27. са испитом зрелости септембра 1927. доброг успјеха и примјерног владања. Практични стручни испит положио при Државној учитељској школи на Цетињу априла 1933. добрим успјехом. Војни рок одслужио је у Школи резервних пјешадијских официра (14. септембар 1929 - 4. јун 1930) године, са положеним испитом за чин резервног потпоручника.
Просвјетну службу засновао је непосредно из школе 14. новембра 1927. у селу Ресан код Босиљграда. По одслужењу воне обавезе јуна 1930. премјештен је у Сајковиће, ливањског среза, приморске бановине, гдје је марта 1931. преведен за чиновничког приправника. По молби 6. септембра 1932. премјештен у Ровца код Берана гдје је службовао до 1942. и остао у најљепшем сјећању мјештана села како по својој лијепој спољашности тако због свог темперамента, комукативности, динамичности и активности у политичком животу села. Био је строг али правичан. Према службеним оцјенама: „ Располаже добром стручном спремом. Бави се читањем педагошких дјела и часописа. Своје педагошко знање у настави и васпитању у лакоме примјењује преданo и с вољом. У школи и ван ње уредан и родитељски благ у поступцима према ученицима. Тактичан у примјени дисциплинских средстава, у говору и раду доследан. Своју дужност врши предано и залаже се за побољшање услова у школи и васпитању. У служби и ван службе у владању је био у свему примјерног и опходи се према друговима другарски и тактично. Међу грађанима свога мјеста ужива опште поштовање. Показује добру вољу за рад ван школе и ради на народном просвјећивању путем предавања, школских свечаности и сваке пригодне прилике“. За рад у школи од школске 1935. оцјењиван је одличним оцјенама.
Почетком Другог свјетског рата, априла 1941. одазавао се војном позиву и отишао на фронт а након капитулације избјегао заробљавање и вратио у Ровца настављајући редован рад у школи. Учесник је јулског устанка 1941. а по његовом сламању и расколу међу устаницима приступио монархистичко-националистичком покрету. Почетком јануара 1942. у чину потпоручника постављен је за командира Ровачке четничке чете са које дужности је смјењен пролећа наредне године. Као припадник четничкх формација у борбама код Мојковца јесени 1944. био је рањен и заробљен од стране коморне јединице Треће ударне дивизије НОВЈ. Приликом покушаја бјекства убили су га партизани, мада се знало да није починио никакав злочин. Смрт учитеља Љуба ожалили су његови ђаци, читаво Ровца и Доња Ржаница. Књижевник Михаило Лалић у својим каснијим прозним радовима, приповјетки „Шала“, описао је његову погибију. Из брака склопљеног јула 1930. са Милком (+1980) ћерком Стефана Вујошевића из Берана, обродили су пород: Олгу (1931), Михаила (1933-1998) учитеља, Даницу (1936-1938) , Томислава (1939) и Зорицу. Остаци су пренијети и покопани у Доњој Ржаници.
Извори и литература:
- АСЖ-МПНРС, Г-183, Службенички лист/Централни, Девић Љубомир, Д-IV, бр. 16.
- ДАЦГ ФМПЦП, Службенички лист / Бановински, Девић Љубомир, К-189, р. бр. 34.
- Михаило Лалић, Опроштања није било, Београд, 1974. стр. 256-264. опис погибије учитеља.
- Др Радоје Пајовић, Контрареволуција у Црној Гори-четнички и федералистички покрет 1941-1945. Цетиње, 1977. стр. 169.
- Благоје Шарић-Голешки, Историјске стазе Шекулара, Пегаз-Бијело Поље, 2005. стр. 212. р. бр. 13. Девић ... Љубо.
- Миомир Дашић, Ровца код Берана, Подгорица 2008. стр. 314-316.
Прилог Зоран М. ЗЕЧЕВИЋ